U malim salama skrivenim daleko od centra grada, na opštinama Čukarica i Rakovica, godinama unazad stvara se jedna lepa odbojkaška priča. Porodica, ekspedicija, četa, skup entuzijasta, vojska, tim koji ne odustaje. Sve navedeno može biti sinonim za klub koji zbog samog imena već daje nagoveštaj da je stvoren za velike domete. U pitanju je OK Beograd, osnovan u februaru 2010, a od 2019. godine član Superlige Srbije.
Na samom početku to je bio klub koji je pre svega okupljao decu iz osnovnih škola, bavio se njihovim razvojem, vaspitanjem, motoričkim sposobnostima, socijalizacijom, naravno uz konstantan odbojkaški napredak. Mališani su na treninge dolazili sa osmehom na licu i broj polaznika je svakodnevno rastao. Svaka drugarica bi na preporuku dovela drugaricu i polako, ali sigurno Beograd je postajao brend. Prvo na opštini, posle u gradu, a onda i mnogo šire.
Kako su godine prolazile, čelnici kluba su zbog kvalitetnih članova došli na ideju da pokušaju nešto više da naprave sa projektom zvanim „prvi tim“. Iako oslonjeni na finansiranje iz sopstvenih redova od članarina, hrabro (u neku ruku i uz dozu ludosti) počeli su borbu sa vetrenjačama. Kao što jedna poznata parola kaže: „Nije uvek lako, ali je uvek lepo“. Preteške trenutke doživeli su svi u klubu sem dece koja su sve vreme uživala igrajući odbojku. Ali kada je odigrana prva utakmica u Superligi u oktobru ove godine, ispunjena ogromnim emocijama, mogli su uglas da kažu: „Isplatilo se“!
Prvi uspeh na seniorskom nivou napravljen je u sezoni 2012-13 kada je ekipa Regionalno prvenstvo Beograda završila na drugoj poziciji i tako obezbedila učešće na kvalifikacionom turniru za popunu Druge lige (centar). Na njemu su motivisane devojke osvojile prvo mesto i došle do trećeg ranga takmičenja u Srbiji. Velika doza profesionalnosti u klub je stigla kada je na klupu seo trener Dragoljub Janić (januar 2013). Nekadašnji pomoćnik Darka Zakoča i stručnjak koji je gradio karijeru u užičkom Jedinstvu, radeći sa Anom Antonijević, Natašom Krsmanović, Jovanom Vesović… To je bio trenutak kada je krenuo uspon Beograda.
Odmah u prvoj sezoni (2013-14) u Drugoj ligi stigao je pobednički pehar i novo dizanje na odbojkaškoj lestvici. Na red je došla Prva liga, koja je samo jedan stepenik do elitnog nivoa takmičenja. Tada je počelo da se tapka u mestu. Bilo je jasno da jedan mladi, privatni klub teško može bez podrške, da se izbori sa velikim zalogajima.
Igračice su dolazile da igraju iz čiste ljubavi, jer nije bilo dovoljno finansijskih sredstava da se pokriju i svi pozamašni trokovi organizacije utakmica, odlaska na gostovanja, a i da one budu propisno nagrađene. Devojke koje su pristajale na te uslove, nisu bile velika imena naše odbojke, ali su davale i više od svojih mogućnosti…
Sale su kad se igra kod kuće uvek bile pune, atmosfera je neuobičajena za naše prostore kad je klupska odbojka u pitanju, igrale su se zanimljive utakmice, ali nikako nije dolazilo do tog željenog još jednog koraka. U više navrata ni sreća nije bila na strani Beograda. Tokom te takmičarske 2014-15 osvojen je Kup beogradskog regiona i treće mesto u prvenstvu. Baraž je za dlaku izmakao.
Ređale su se slične sezone, bilo je sve teže, ali čelnici kluba nisu odustajali od velikih ambicija. Četvrto mesto je osvojeno dve godine za redom – 2015-16 i na kraju 2016-17, kada je tim vodio Dragojlo Terzić. Onda naredne sezone (2017-18) ponovo blizu baraža, ali još jednom treća pozicija.
Klub je odlučio da se potpuno okrene mlađim kategorijama i da na krilima dvojice talentovanih stručnjaka Aleksandra Milovića (vodio i reprezentaciju Beograda) i Dejana Krpovića (bio pomoćnik u pionirskoj reprezentaciji Srbije) pokuša da u svojim redovima napravi igračice koje će izboriti elitni rang. Baš to se i desilo u sezoni 2018-19. Beograd je predvođen Milovićem kao prvim trenerom i Krpovićem kao pomoćnikom došao do istorijske titule. Srušio predrasude da je to nemoguća misija kad je mali privatni kolektiv u pitanju i pokazao svima da se vredan rad i hiljade sati u sali isplate. Našao je mesto iznad mnogih srpskih klubova koji imaju znatno veću pomoć lokalnih samouprava…
Nije to bila samo sezona za pamćenje zbog ulaska u Superligu, već i zbog nestvarnih rezultata mlađih kategorija. Juniorke su bile prvaci Beograda i trećeplasirani tim u Srbiji. Kadetkinje drugoplasirana ekipa grada i osvajač bronzane medalje na državnom prvenstvu. Pionirke – treće u Beogradu i pete u Srbiji. Samo su Omladinac i Beograd imali pionirsku, kadetsku i juniorsku selekciju na državnim prvenstvima. A godinu ranije, 2018. takav poduhvat napravio je samo Beograd. Sa svim tim selekcijama radio je isključivo samo mladi perspektivni trenerski tandem.
Iako je izrastao u jedan ozbiljan kolektiv, ovaj klub je i dalje mesto na kome deca sa osmehom rade trening. Maksimalna posvećenost trenera, 24 sata – 365 dana godišnje, vrlo kvalitetan rad, briga o svim segmentima života dece koja treniraju, zdravlju, ishrani, školovanju, odlasci na pripreme, kampove, turnire… Sve to oslikava život u OK Beogradu. Na ulici se redovno mogu sresti igračice sa opremom, koja je takođe od početka bila na nivou, kao veoma lep način raspoznavanja. Uniformisanost od glave do pete takođe pokazuje ozbiljan pristup koji treneri imaju.
Kad se sve sabere i oduzme, najveći uspeh kluba su igračice koje su obukle dres sa nacionalnim grbom i već se radovale prvim medaljama. Valjda zbog tih ciljeva sva deca i prvi put obuju odbojkaške patike. Dizač Mina Stojanović (2004.god) je bila kapiten pionirske selekcije naše zemlje, potom i kadetske. Zajedno sa njom u toj ekipi je kao najmlađi član veoma talentovana Simona Mateska (2005.god). Srednji bloker Valerija Savićević je prošla pionirsku i kadetsku selekciju (učestovala na EP), a našla se i na spisku juniorske reprezentacije. Na širim spiskovima nalazila su se imena Une Rajković i Anđelke Novosel. Nekadašnja članica Božica Marković, sada igračica Crvene zvezde, takođe je jedna od odbojkašica koja je iz klupskog uskočila u juniorski reprezentativni dres.
Zbog svega što se izdešavalo od 2010.godine do danas, Beograd je postao primer svim ostalim klubovima. Napravljeni su i rezultati i stvorene sjajne igračice. Mnogi stručnjaci kažu ta dva poduhvata veoma teško dođu zajedno. Svi koji do sada nisu bili upoznati sa radom u Beogradu, mogu da dođu u dvoranu „Vizura“ na Tošinom bunaru i pogledaju uživo šta krasi ovaj kolektiv, koji je protiv Partizana već upisao istorijski prvenac u elitnom rangu.
